Research Collection
Other Publication
Primena Zakona o dualnom obrazovanju
Četvrti izveštaj o preprekama i pokretačima u fazi implementacije
Author(s):
Renold, Ursula; Caves, Katherine M.; Oswald-Egg, Maria Esther Publication Date:
2021-03
Permanent Link:
https://doi.org/10.3929/ethz-b-000478611
Rights / License:
In Copyright - Non-Commercial Use Permitted
This page was generated automatically upon download from the ETH Zurich Research Collection. For more information please consult the Terms of use.
ETH Library
Primena Zakona o dualnom obrazovanju
Četvrti izveštaj o preprekama i pokretačima u fazi implementacije
Autori:
Ursula Renold Katherine Caves
Maria Esther Oswald-Egg
CES Studies No. 14, March 2021
Kratak pregled
Srbija je u cilju rešavanja pitanja nezaposlenosti mladih i modernizacije obrazovnog sistema, u novembru 20171 usvojila Zakon o dualnom obrazovanju (ZDO) sa primenom od školske 2019-2020. godine. ZDO definiše dualno obrazovanje (u daljem tekstu: dualno obrazovanje) kao model nastave i učenja u sistemu srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja. U dualnom obrazovanju učenici stiču kompetencije kroz teorijsku nastavu u školi, praktičnu nastavu u školi i učenje kroz rad kod poslodavaca.
Ovo istraživanje usmereno je na dva zakona kojima se uređuje srednje stručno obrazovanje u Srbiji - Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju (ZSOV) i Zakon o dualnom obrazovanju (ZDO). Na slici i prikazani su modeli nastave u sistemu srednjeg stručnog obrazovanja kako bi čitaoci mogli da shvate kontekst i terminologiju koju ćemo koristiti u ovom izveštaju (videti Prilog za pravne reference i primere vremenskog rasporeda za profile). Izmena i dopuna Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju iz 2020. propisuje da, kada se više od 25%
praktičnih oblika nastave (PON, podset stručnog sadržaja) realizuje kod poslodavaca, oni treba da se sprovode u skladu sa propisima o dualnom obrazovanju.
Slika i: Kratak pregled sistema srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji
Obrazovni profili u srednjem stručnom obrazovanju u Srbiji traju tri do četiri godine, a sadržaj je podeljen na opšte obrazovanje (A) i stručno obrazovanje (B). Kao što je prikazano na slici
ii, obrazovni profili u trogodišnjem trajanju sadrže približno 65% stručnog obrazovanja, dok
profili u četvorogodišnjem trajanju sadrže približno 55% stručnog obrazovanja. Postoje dve vrste stručnog sadržaja: teorijska nastava (B1) i praktična nastava (B2). Prema Zakonu o srednjem obrazovanju i vaspitanju najviše 25% praktične nastave i profesionalne prakse (obično B2, a može da uključi i B12) može da se realizuje na radnom mestu. To znači da
1https://www.srbija.gov.rs/tekst/en/129780/dual-education.php
2Praktični oblici nastave obuhvataju praktičnu nastavu, nastavu u bloku, profesionalnu praksu i vežbe. Vežbe mogu biti deo B1, dok druge tipično spadaju u B2. Stoga, maksimum o kome izveštavamo je teorijski maksimum za programe gde su svi stručni predmeti praktični oblici nastave. Ovaj maksimum prikazuje više časova nego što ih realno ima, gde učenici provode mnogo manje vremena kod poslodavca.
ii učenici obrazovnih profila u srednjem stručnom obrazovanju mogu apsolutno maksimalno da provedu 16,25% (profil u trogodišnjem trajanju) ili 13,75% (profil u četvorogodišnjem trajanju) od ukupnog obima nastave na radnom mestu. Zakon o dualnom obrazovanju navodi da 20- 80% stručnog sadržaja (B1+B2) predstavlja praktičnu nastavu (B2). Stoga, učenici u dualnom obrazovanju mogu da od ukupnog obima časova provedu 13-52% (trogodišnji) ili 11-44% (četvorogodišnji) na praktičnoj nastavi (B2). Zakon o dualnom obrazovanju dalje navodi da najmanje 75% praktične nastave (B2) treba da se realizuje kod poslodavca kao učenje kroz rad. Zato učenici obrazovnih profila u dualnom obrazovanju mogu da provedu između 9,75-52% (trogodišnji) ili 8,25-44% (četvorogodišnji) od ukupnog obima časova na učenju kroz rad.
Slika ii: Osnovni pregled raspodele časova za obrazovne profile u stručnimškolama
Primer raspodele časova za obrazovne profile u srednjem stručnom obrazovanju kroz prosečan nedeljni broj časova
U prosečnoj nedelji, učenik koji pohađa nastavu za obrazovni profil trogodišnjeg srednjeg stručnog obrazovanja provodi 1,5 dan na opšteobrazovnoj nastavi, a preostala 3-3,5 dana na nastavi stručnog sadržaja. Kod četvorogodišnjih profila, učenik bi proveo približno 2 dana na opšteobrazovnoj nastavi, a 2,5-3 dana na nastavi stručnog sadržaja.
Kod obrazovnih profila u srednjem stručnom obrazovanju, učenici najveći deo stručne nastave realizuju u školi. Oni mogu najviše 25% stručnog sadržaja da realizuju kod poslodavca, tako da učenici provode nešto manje od jednog dana nedeljno kod poslodavca. Konkretno, učenici koji pohađaju trogodišnje obrazovne profile mogli bi da provedu u proseku nešto više od 5 sati nedeljno na radnom mestu, a oni na četvorogodišnjim obrazovnim profilima nešto manje od 4,5 sati.
iii Kod obrazovnih profila u dualnom obrazovanju, učenici realizuju 20-80% stručne nastave kao učenje kroz rad. Za trogodišnje obrazovne profile to znači 4,2-16,9 sati nedeljno. Za četvorogodišnje obrazovne profile to je 3,6-14,3 sati nedeljno. Ako škola odluči da realizuje najviše 25% učenja kroz rad u školi, onda je najmanji prosečni nedeljni broj sati 3,2 za trogodišnje profile i 2,7 za četvorogodišnje profile.
Za razliku od ZSO, ZDO detaljno uređuje ulogu poslodavca u realizaciji učenja kroz rad. U tabeli i nalazi se kratak pregled glavnih razlika između dualnog obrazovanja i srednjeg stručnog obrazovanja. Prateći izmene i dopune koje su stupile na snagu u školskoj 2020- 2021. godini, sve srednje stručne škole sa više od 25% praktične nastave kod poslodavaca dužne su da postupaju u skladu sa odredbama Zakona o dualnom obrazovanju koje se odnose na stručne škole.
Tabela i: Kratak pregled SSO ZDO i SSO ZSO (pre 2020. i posle 2020.)
SSO ZDO SSO ZSO pre 2020. SSO ZSO posle 2020.
Učenje kroz rad čini 20-80%
praktičnog sadržaja. Najviše 25% učenja kroz rad se realizuje u školama
Profesionalna praksa učenika može se realizovati u školama ili kod poslodavaca ili
kombinovano
Najviše 25% praktičnih oblika nastave (PON) može da se odvija kod poslodavaca Poslodavci su dužni da
poseduju akreditaciju PKS Nije uređeno Škole ocenjuju uslove rada kod poslodavaca
Politika upisa kroz čvrstu saradnju sa PKS i na lokanom
nivou Nije uređeno Nije uređeno
Obavezni licencirani instruktori Nije uređeno Poslodavci su dužni da imenuju mentore
Obavezna naknada za učenika Nije uređeno Poslodavci imaju mogućnost da dodele stipendije učenicima u skladu sa određenim propisima Obavezno karijerno vođenje i
savetovanje Nije uređeno Nije uređeno
Obavezni ugovori između škole i poslodavca i učenika i
poslodavca
Obavezan ugovor između škole i poslodavca, ali ne i između učenika i poslodavca
Ugovor između škole i
poslodavca je obavezan, dok je između učenika i poslodavca obavezan samo u slučaju dodele stipendija
Struktura i sadržaj obrazovnih profila u SSO ZDO i SSO ZSO je ista Izvor: ZDO i ZSO i povezana podzakonska akta/pravilnici, videti Prilog
Podaci i deskriptivna statistika
Predstavićemo izveštaje za dva seta podataka. Prvo su uporedni podaci (podaci preseka), koji se sastoje od podataka prikupljenih u jesen 2020. Drugo su trogodišnji panel podaci, koji predstavljaju iste škole svake godine u periodu 2018-2019, 2019-2020, i 2020-2021. Ova dva seta podataka se preklapaju, gde se svaki ispitanik iz panel podataka pojavljuje i u uporednim podacima (ali ne i obrnuto).
Uporedni podaci obuhvataju škole, poslodavce, školske uprave i regionalne privredne komore. Uporedni podaci koriste se za analizu ishoda koji (1) uključuju sve ispitanike osim škola i (2) odnose se na nova pitanja. Panel podaci uključuju samo škole, i to samo škole koje su dale odgovore za sve tri grupe/kohorte. Stoga, koristimo panel podatke za analizu ishoda u kojima je važna promena tokom vremena.
iv
Uporedni podaci
Istraživanje za 2020-2021.godinu, kao i istraživanja partnera koja obuhvataju grupe/kohorte za period 2018-2019. i 2019-2020. godine, uzima kao uzorak sve srednje stručne škole u Srbiji, predstavnike svih školskih uprava i regionalnih privrednih komora. Takođe, obuhvata uzorak poslodavaca koji su uključeni u dualno obrazovanje. Tabela ii prikazuje veličinu uzorka i stopu odgovora za svaku grupu učesnika u uzorku za 2020-2021.godinu. Uzorak uključuje škole iz svakog okruga školskih uprava i poslodavce iz 13 od 17 okruga regionalnih privrednih komora.
Panel podaci
148 škola dalo je odgovore u istraživanju u sve tri godine 2018-2019, 2019-2020, i 2020- 2021. Ovo predstavlja 46,12% svih srednjih stručnih škola u Srbiji, što je vrlo dobro za trogodišnji panel. Obuhvaćene su škole iz svih okruga školskih uprava.
Tabela ii: Uzorak i stopa odgovora po grupama učesnika
Grupa učesnika Uzorak Ispitanici Stopa odgovora
Srednje stručne škole 321 187 58,26%
Poslodavci 491 79 16,09%
Školske uprave 15 13 86,67%
Regionalne privredne komore 17 14 82,35%
Ukupno 844 293 34,72%
Rezultati uporednih podataka: školska 2020-2021.godina Inovacije
Na pitanje kakve inovacije su dužni da uvedu kako bi primenili Zakon o dualnom obrazovanju, svaka grupa učesnika je iskazala neku vrstu potrebe za inovativnošću.
Međutim, u poređenju sa prethodnim talasom istraživanja, potreba učesnika za inovacijama je opala, pogotovo kada su u pitanju jednokratne inovacije. Ogromna većina svih grupa ispitanika navodi bar neku potrebu za inovacijom, s tim da sve školske uprave uvode inovacije, 93% škola i 92% poslodavaca uvodi inovacije i 80% regionalnih privrednih komora uvodi inovacije.
Zaposleni su glavni izvor inovacija, tako da imamo 52% škola koje zapošljavaju nove koordinatore učenja kroz rad, 32% poslodavaca koji zapošljavaju nove instruktore, 64%
školskih uprava koje zapošljavaju nove prosvetne savetnike i 70% regionalnih privrednih komora koje zapošljavaju nove radnike u vezi sa dualnim obrazovanjem. Obuka zaposlenih i novi nastavni materijal i materijal za obuku je takođe važan izvor inovacija. U poređenju sa poslednjim talasom, neke od jednokratnih inovacionih strategija su manje važne u najnovijem talasu.
v Ključni nalazi
Primena Zakona o dualnom obrazovanju zahteva inovacije od svih učesnika, iako se tempo uvođenja inovacija stabilizuje u poređenju sa prethodnim godinama.
Glavna inovacija u 2020-2021.godini je zapošljavanje i obuka novih radnika kako bi se povećao kapacitet za primenu Zakona o dualnom obrazovanju.
Mreže i partnerstva
Partnerstva nastavljaju da prave pomake u celokupnoj mreži učesnika uključenih u srednje stručno obrazovanje u Srbiji. Slika iii pokazuje mreže u sve tri godine, gde boja linije pokazuje zadovoljstvo, a debljina linije pokazuje jačinu/intenzitet odnosa, što je rezultat dobijen na osnovu broja pružalaca podrške koji navode da sarađuju sa primaocima podrške, pomnoženo sa učestalošću odnosa kada oni zaista i postoje.
U sve tri godine, vidimo primer velikog i stabilnog zadovoljstva učesnika u celoj mreži. Dok se zadovoljstvo u celini malo povećava tokom godina, dotle se učestalost odnosa između učesnika prilagođava promeni sistema. Mreža se konsoliduje, a ukupan broj partnera svakog učesnika se smanjuje. Opšti intenzitet odnosa je bio stabilan, i ukazuje na sličan nivo koordinacije tokom svih godina.
Uopšteno, školske uprave navode mnogo niži intenzitet koordinacija/zajedničkih aktivnosti u 2020-2021.godini nego u drugim godinama, uz slabljenje svakog odnosa. Izgleda da promena uloge školskih uprava u mreži dovodi do promene konsolidacije i efikasnosti.
Nasuprot tome, regionalne privredne komore navode veći intenzitet zajedničkih aktivnosti u 2020-2021. godini nego u drugim godinama, posebno sa PKS. Shodno tome, kako je Zakon o dualnom obrazovanju pomerio neke zadatke sa škola na poslodavce, tako mi sada vidimo sličan obrazac gde su zadaci i partnerstva prebačeni sa školskih uprava na regionalne privredne komore.
Slika iii: Mreža učesnika u 2018-2019, 2019-2020, i 2020-2021. godini
Napomene: Sa leve strane svake slike prikazani su odnosi koji se kreću od učesnika na dnu slike ka onima na vrhu, a desna strana prikazuje taj odnos na dole. Vertikalni redosled učesnika ne predstavlja njihov značaj niti moć. Debljina linije predstavlja opterećenost odnosa, rezultat nastao od broja ispitanika koji navode da rade sa svojim partnerima i učestalosti kojom članovi grupe pružalaca podrške izveštavaju o saradnji sa članovima grupe primalaca podrške. Boja linije predstavlja zadovoljstvo učesnika tim odnosom, kao što je prikazano u legendi.
vi Ključni nalazi
Došlo je do blagog, ali stabilnog porasta zadovoljstva učesnika saradnjom u sve tri godine.
Intenzitet koordinacije je bio stabilan od 2019-2020 do 2020-2021.godine, ali čini se da regionalne privredne komore, prema Zakonu o dualnom obrazovanju, preuzimaju zadatke koje su obavljale školske uprave prema Zakonu o srednjem obrazovanju.
COVID-19 i dualno obrazovanje
Među školama, većina (93%) je potvrdila da je pandemija stvorila problem dualnom obrazovanju. Neke škole (31%) prekinule su učenje kroz rad ili nastavu u školi tokom pandemije. Međutim, jedan broj škola (38%) podelio je i rešenja koja su oni i njihovi partneri razvili, kako bi rešili probleme izazvane pandemijom.
Veća grupa poslodavaca navodi da pandemija nije dovela do velikih poremećaja u nastavi (38%). Međutim, 13% poslodavaca navodi da su prekinuli nastavu tokom pandemije, a 29%
navodi da ima velike probleme. 21% poslodavaca izvršilo je prilagođavanja kako bi rešili probleme nastale zbog COVID-19, a mnoga su uključila smanjenje broja učenika na nastavi ili skraćenje vremena koje učenici provode u učenju kroz rad.
Ključni nalazi
Pandemija COVID-19 izazvala je veliki poremećaj u srednjem stručnom obrazovanju i s tačke gledišta škola i poslodavaca. Oba učesnika razvila su alternativna rešenja, kao što je onlajn nastava, ali uopšteno je učenje, a posebno učenje kroz rad u većini slučajeva bilo pogođeno.
Rezultati panel podataka: Razvoj tokom vremena Učešće škola
Učešće škola koje nude dualno obrazovanje za učenike prvih razreda srednjih škola dramatično je povećano kroz tri kohorte koje proučavamo. U 2018-2019.godini, samo 3%
škola u uzorku ponudilo je najmanje jedan profil dualnog obrazovanja. U 2020-2021.godini 26% svih srednjih stručnih škola u uzorku nudi bar jedan profil u dualnom obrazovanju. U tabeli iii prikazana je promena u školama po godinama. S obzirom da uzorak predstavlja približno polovinu škola u Srbiji, te brojke ne dupliraju zvanične statističke podatke. Ipak, one prikazuju kretanje i razvoj unutar uzorka.
Zbog zakonskih promena u januaru 2020., srednje stručno obrazovanje se ili realizovalo u školi 3 ili je moralo da prati pravila dualnog obrazovanja. Stoga, posebno između 2019-2020.
i 2020-2021.godine, uočavamo veliki pomak u podacima od škola koje nude srednje stručno obrazovanje sa profesionalnom praksom kod poslodavaca ka školama koje nude obrazovne profile u dualnom obrazovanju.
3 Prema definiciji OCED (2018), manje od 25% učenja kroz rad realizuje se u školi.
vii Tabela iii: Vrste srednjih stručnih škola po godinama
Vrste srednjih stručnih škola 2018-2019 2019-2020 2020-2021 Srednje stručne škole sa učeničkom profesionalnom
praksom u školi 68% 75% 65%
Srednje stručne škole sa učeničkom profesionalnom
praksom kod poslodavca 30% 16% 9%
Srednje stručne škole u dualnom obrazovanju* 3% 9% 26%
Ukupno 100% 100% 100%
Napomena: *Škole navedene kao srednje stručne škole u dualnom obrazovanju nude najmanje jedan obrazovni profil u dualnom obrazovanju, ne isključivo obrazovne profile u dualnom obrazovanju.
Ključni nalazi
Iako je srednje stručno obrazovanje još uvek najčešći vid stručne nastave u Srbiji, broj škola u uzorku koje nude najmanje jedan obrazovni profil u dualnom obrazovanju je dramatično porastao sa 3% u 2018-2019. na 26% u 2020-2021.godini.
Prema podacima, većina škola koje nude srednje stručno obrazovanje sa učeničkom profesionalnom praksom prešla je na dualno obrazovanje u 2020-2021. godini nakon zakonskih promena.
Upis učenika
Nastavljamo da stavljamo akcenat na učenike prvih razreda srednjih stručnih škola. Broj obrazovnih profila i časova u dualnom obrazovanju po školi povećava se svake godine. U 2018-2019. godini škole koje su nudile dualno obrazovanje u proseku su ponudile 1,6 obrazovnih profila. U 2019-2020. godini taj broj se povećao na 3,35 profila. U 2020-2021.
godini, škole koje nude dualno obrazovanje u proseku imaju 4,12 profila po školi.
Uočili smo rast od 1199% od prve do poslednje godine ovog panela. Od 2018-2019 do 2019- 2020.godine, dualno obrazovanje je poraslo za 469%, zatim se ponovo više nego udvostručilo (256%) u najnovijoj kohorti. Srednje stručne škole u dualnom obrazovanju u proseku su pružale usluge 33 učenika prvog razreda u 2018-2019.godini, 62 učenika u 2019-2020.godini, 76 učenika u proseku u kohorti koja je započela školske 2020- 2021.godine. Najveći rast je kod obrazovnih profila koji pripadaju mašinskom i metalskom klasteru, zajedno sa elektrotehničkim.
Većina učenika prvog razreda srednje stručne škole koja je učestvovala u dualnom obrazovanju su učenici muškog pola. U 2018-2019. godini, 82% učenika u dualnom obrazovanju bili su učenici muškog pola. Taj broj je smanjen na 63% školske 2019- 2020.godine, ali je ponovo porastao na 73% u 2020-2021.godini. Nasuprot tome, 54%
učenika srednjih stručnih škola u 2020-2021.godini bili su učenici muškog pola. S obzirom da dualno obrazovanje pruža bolje uslove rada i zasniva se na dokazima koji bi trebalo da ukažu da se radi o delotvornijem programu, ovo nije trivijalno pitanje.
viii Ključni nalazi
U uzorkovanim školama, broj učenika u dualnom obrazovanju dramatično se povećao, i dostigao 1199% od školske 2018-2019. godine do školske 2020-2021.godine.
Dualno obrazovanje nastavlja uglavnom da obrazuje učenike muškog pola, sa 73%
učenika muškog pola u 2020-2021.godini u poređenju sa 54% učenika muškog pola na obrazovnim profilima srednjeg stručnog obrazovanja u istoj godini.
Veći upis na mašinski i metalski klaster i elektrotehnički klaster glavni je pokretač rasta.
Početni ishodi
Škole su uopšteno zadovoljne dualnim obrazovanjem (4,2 od 5 poena), sa rastom zadovoljstva u toku posmatranog perioda—posebno između 2018-2019 i 2019-2020.godine.
Škole navode da je zadovoljstvo njihovih učenika slično njihovom zadovoljstvu (4,3), iako je malo manje u 2018-2019. i 2019-2020.godini Samo je u 2020-2021.godini zadovoljstvo učenika bilo veće od zadovoljstva njihovih škola.
Ključni nalaz
Zadovoljstvo škola dualnim obrazovanjem vremenom raste, kao i njihovo viđenje zadovoljstva učenika. Trenutno su škole veoma zadovoljne dualnim obrazovanjem.
Nemoguće je utvrditi kako pandemija COVID-19 utiče na zadovoljstvo, ali verovatno postoji nekakav uticaj koji treba imati na umu kada razmatramo ove podatke.
Preciznost primene Zakona o dualnom obrazovanju (ZDO)
Zakonom o dualnom obrazovanju i podzakonskim aktima povećava se uređenost učenja kroz rad za učenike koji pohađaju dualno obrazovanje. Ovim su obuhvaćeni svi obrazovni profili u dualnom obrazovanju koje realizuju škole i poslodavci od školske 2019-2020.godine.
Ovaj odeljak ispituje preciznost primene i promene u odgovarajućoj praksi od 2018-2019. do 2020-2021.godine. Konkretno, ZDO uređuje period realizacije učenja kroz rad, akreditaciju poslodavaca, licenciranje instruktora, materijalno i finansijsko obezbeđenje učenika/naknade, i ugovore. U tabeli iv prikazani su rezultati za svaki od ovih ključnih pokazatelja.
ix Tabela iv: Preciznost primene ZDO
Godina Dualno obrazovanje Srednje stručno obrazovanje Vreme provedeno u
učenju kroz rad Nedeljni sati učenja
kod poslodavca (standardno odstupanje/devijacija)
2018-2019 3,4 sata/nedeljno
(3,1 sat) 3,5 sati/nedeljno (7,4 sati) 2019-2020 2,9 sata/ nedeljno
(3,9 sati) 4,1 sat/ nedeljno (7,7 sati) 2020-2021 1,8 sati/ nedeljno
(3,3 sata) 0,5 sati/ nedeljno (1,9 sati) Akreditacija
poslodavaca (%)
2018-2019 - -
2019-2020 77% 5%
2020-2021 76% 2%
Licenciranje instruktora (%)
2018-2019 - -
2019-2020 81% 11%
2020-2021 73% 4%
Finansijsko obezbeđenje učenika/novčana
naknada (%)
2018-2019 40% 5%
2019-2020 35% 4%
2020-2021 62% 0%
Materijalno obezbeđenje učenika/nenovčana
naknada (%)
2018-2019 60% 23%
2019-2020 42% 20%
2020-2021 41% 3%
Ugovori između poslodavaca i
učenika (%)
2018-2019 60% 31%
2019-2020 38% 15%
2020-2021 70% 3%
Ugovori između poslodavaca i škola
(%)
2018-2019 80% 66%
2019-2020 50% 65%
2020-2021 78% 44%
Napomene: Standardno odstupanje/devijacija je mera varijacije podataka. Kada je standardno odstupanje veće, postoji veća varijacija u vremenu koje učenik provodi na radnom mestu svake nedelje. Kada je standardno odstupanje manje, sati koje učenik nedeljno provede u učenju kroz rad su sličniji kroz zapažanja.
x Ključni nalazi
Vreme provedeno u učenju kroz rad
Učenici u dualnom obrazovanju u školskoj 2020-2021.godini provode više vremena kod poslodavaca nego učenici u srednjem stručnom obrazovanju, i stiču mnogo temeljnije iskustvo. Učenici prvih razreda u uzorku provode manje vremena u učenju kroz rad nego što je to prosečni nedeljni minimum, ali razlog za to može da bude COVID-19 i zato što su u prvom razredu programa koji duže traje.
Akreditacija poslodavaca
Stopa akreditacije poslodavaca je stabilna uprkos širenju programa, što ukazuje na to da PKS i poslodavci održavaju tempo
akreditacije.
Licenciranje
instruktora Škole navode da većina poslodavaca ima licencirane instruktore, ali je zbog širenja programa teže održati broj potrebnih instruktora.
Finansijsko obezbeđenje učenika/novčana naknada
Učenici u dualnom obrazovanju imaju pravo na novčanu naknadu, i stopa naknade nastavlja da raste, ali ne dostiže nivo od 100%.
Materijalno obezbeđenje učenika/nenovčana naknada
Učenici u dualnom obrazovanju imaju pravo na materijalno obezbeđenje/ naknadu, ali samo manji broj studenata. Stopa materijalne naknade je stabilna, ali ne iznosi 100%.
Ugovori između poslodavaca i učenika
Udeo učenika u dualnom obrazovanju koji imaju ugovore sa svojim domaćinima-poslodavcima nastavlja da raste, ali neke škole nisu sigurne da li njihovi učenici imaju ove ugovore.
Ugovori između poslodavaca i škola
Škole navode da imaju ugovore sa poslodavcima za veliku većinu obrazovnih profila u dualnom obrazovanju, ali ne za sve kao što je zakonom propisano.
xi
Zaključci
Primena Zakona o dualnom obrazovanju u Srbiji pokazuje dalji napredak, što je veoma ohrabrujuće. U nastavku dajemo kratak pregled kljućnih nalaza i na osnovu tih dokaza dajemo preporuke.
Uspesi i preporuke
Zaposleni su glavni izvor inovacija. Ovo bi trebalo da se pojača narednih godina kako bi program dualnog obrazovanja mogao da se razvije kao glavni pravac u Srbiji.
Sprovođenje ZDO zahteva stalne inovacije od svih aktera. Glavna inovacija u 2020- 2021.godini je zapošljavanje i obuka novih radnika čime se proširuje kapacitet za primenu ZDO, što će biti suštinski deo kontinuiranog uspeha ove inicijative.
Zadovoljstvo aktera saradnjom je zabeležilo blagi, ali stabailan rast u sve tri godine, uprkos izazovima vezanim za razvoj novih odnosa i uspostavljanje novih struktura rada. Ovo je glavno dostignuće.
Zadovoljstvo škola dualnim obrazovanjem vremenom se povećava, kao i njihova percepcija zadovoljstva učenika. Ovo je veoma bitna prekretnica u primeni ZDO. To omogućava kreatorima politika da se mnogo strože odnose prema nekim od sledećih izazova.
Izazovi i preporuke
Iako je ostvaren veliki napredak, postoje neki izazovi na putu ka međunarodno priznatom sistemu dualnog obrazovanja koji poštuje i standard OECD-a. U nastavku navodimo najvažnije aspekte.
U osnovi, pitanje je da li učenici u srednjem stručnom obrazovanju treba da provode vreme na poslu, ako to vreme nije jasno i u potpunosti uređeno u skladu sa istim standardima koje poštuju njihovi vršnjaci, učenici obrazovnih profila u dualnom obrazovanju. Ovo u celini slabi pristup dualnog obrazovanja i dovodi do nejednakog odnosa prema poslodavcima.
Preporučujemo sveobuhvatnu raspravu ovih bitnih pitanja tokom revidiranja zakona.
Srednje stručno obrazovanje još uvek je najčešći oblik stručnog obrazovanja u Srbiji. Ipak, broj škola u uzorku koje nude najmanje jedan obrazovni profil u dualnom obrazovanju se dramatično povećao i mnoge škole koje su nudile srednje stručno obrazovanje prešle su na dualno obrazovanje u 2020-2021.godini. Broj učenika u dualnom obrazovanju u uzorku takođe se dramatično povećao. Međutim, dualno obrazovanje i dalje najviše pohađaju muškarci. U budućnosti bi naglasak trebalo da se stavi na raznolikost i proširivanje obrazovnih profila koji su dostupni u dualnom obrazovanju.
Učenje kroz rad je ključna komponenta dualnog obrazovanja. Preporučujemo da se 2021.godine detaljno razmotri sledeće
1) Koliko dana treba provesti na radnom mestu kako bi se poboljšao odnos koristi i troškova4 i
2) Da li bi trebalo da se dopusti da programi srednjeg stručnog obrazovanja i dalje obučavaju mlade na radnom mestu bez obaveze da ispune iste regulatorne okvire.
3) Kako ispuniti kriterijume OECD za dualno obrazovanje (>25% časova učenja kroz rad od ukupnog broja časova).
4 Videti Bolli, Caves, Pusterla, & Renold (predstojeći). “Novi program dualnog obrazovanja u Srbiji: Da li koristi premašuju troškove poslodavaca koji učestvuju u programu?” CES Studije.
xii Takođe, preporučujemo da se razgovara o reviziji Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju kako bi se smanjile varijacije u satima, ugovorima, plaćanju i uslovima učeničke profesionalne prakse kod poslodavaca u obrazovnim profilima srednjeg stručnog obrazovanja. Ovo će ojačati sve programe srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji uključujući i obrazovne profile u dualnom obrazovanju.
Uopšteno, preporučujemo da se broj dana provedenih u učenju kroz rad uredi jednoobraznije. U principu, bitno je da govorimo o danima, a ne satima. S tačke gledišta poslodavca i u smislu unapređenja odnosa koristi i troškova, važno je da učenici provedu ceo/pun dan na poslu.
U skladu sa prethodno navedenim komentarima, učenje ne bi trebalo da se realizuje na radnom mestu, ako poslodavac nije akreditovan i nema obučene instruktore. To znači da je za 100% učenika u dualnom obrazovanju ključni prioritet da rade kod akreditovanog poslodavca i sa obučenim instruktorima.
Neophodno je da se učenicima u dualnom obrazovanju ugovorima obezbedi novčana naknada, materijalna-nenovčana naknada, i potpuna zaštita. Međutim, ovo se ne primenjuje kod 100% učenika. Postavlja se pitanje da li postoje podsticaji koji bi omogućili bolje ispunjenje preuzetih obaveza ili da li mogu da se uvedu kazne/sankcije.
U interesu ujednačavanja propisa sa zahtevima poslodavaca, preporučujemo da za sva partnerstva sa poslodavcima postoji samo jedan propis. Propisi za program dualnog obrazovanja treba da se primenjuju kod svih poslodavaca za sva učenja kroz rad.
